Раде Кончар је рођен 6. августа 1911. године селу Кончарев Крај поред Плитвичких језера у српској породици. После завршене основне школе, 1922. године, као питомац Српског привредног друштва „Привредник“ отишао је у Лесковац где је учио занат за механичара.
Године 1938, постао је члан загребачког Обласног комитета КПХ и Централне управе СМРЈ. Као поузданик Тита и Централног комитета КПЈ, био је главни ослонац њихове политике преустроја КПХ. У лето 1939, постао је члан њеног привременог вођства, од јесени члан Политбироа ЦК КПХ, те неформални секретар партије. Крајем исте године, постао је и члан ЦК КПЈ.
Од јануара 1940. године, живео је у илегали у Загребу, осим кад је између јануара и априла 1941. деловао у Србији. Априла 1940, постао је организациони секретар КПХ, а у августу је на Првој конференцији КПХ био изабран за секретара њеног Централног комитета. У октобру исте године, постао је члан Политбироа ЦК КПЈ.
После Априлског рата, био је активан на организовању акција против окупационе војске и њених колаборациониста. Током друге половине јула, боравио је у Карловцу и на Кордуну био координатор напада на усташке јединице и учествовао у оснивању партизанских одреда. Током августа и септембра, у Загребу је био организатор и координатор више оружаних акција. Септембра 1941. године учествовао је на војно-политичком саветовању у Столицама. После тога долази у Сплит, где организује покрет отпора према италијанској окупационој војсци. Његови напори резултовали су спректакуларним акцијама према италијанским војницима, локалним фашистима и колаборационистима који су страховали од самог помена Кончара.
Дана 17. новембра 1941. године, Кончара су, током окршаја, ранили и ухапсили Италијани. Бива мучен, али одбија да ода свој идентитет. Италијанска војска сазнаје његово име после проналажења краљевских докумената од стране усташа у Загребу. Упркос настојањима партизана да га се замени за заробљене италијанске официре, односно заточене комунисте, италијански Специјални суд за Далмацију у Шибенику осудио га је на смртну казну 21. маја. Упитан да ли жели тражити помиловање, одговорио је да „милости не тражи, нити би је дао“. Стрељан је, 22. маја 1942. године, у Шибенику заједно са 25 других антифашиста. Овај дан наша школа слави као свој Дан школе.
Раде Кончар је у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији био једна од највећих партизанских икона. У августу 1942. међу првима је добио звање Народног хероја Југославије, а неколико месеци касније, у децембру 1942. године, Тринаеста пролетерска ударна бригада Народноослободилачке војске Југославије, је добила име по њему.
Током Народноослободилачког рата, поред Радета погинула је његова жена Драгица (1915—1942), која је такође проглашена за народног хероја, и његов рођени брат Богдан (1920—1943). Рат је успео да преживи Радетов син – Раде, који је рођен свега пар месеци пре очеве погибије и који је добио име по оцу, кога никад није видео.
Велики број предузећа, која и данас постоје, носе име по њему. Неколико средњих школа (махом техничких и електротехничких) и неколико основних школа, на простору бивше Југославије, такође носи његово име. Међу њима, и наша Основна школа „Раде Кончар“, у Земуну већ више од педесет година слави име овог хероја, борца против фашизма!
Родна кућа Раде Кончара данас, некада је била музеј. У селу Кончарев Крај од последњег рата више нема сталних становника.